Kineski brojevi
| Brojevni sistemi po kulturama | |
|---|---|
| Hindu-Arapski brojevi | |
| Zapadnoarapski Indijska familija Kmerski |
Istočnoarapski Brami Tajski |
| Istočnoazijski brojevi | |
| Kineski Sučou |
Računski štapići Mongolski |
| Alfabetski brojevi | |
| Abžadski Jermenski Ćirilični Ge'ez |
Hebrejski Grčki (Jonski) Āryabhaṭa |
| Ostali sistemi | |
| Atički Vavilonski Egipatski Inuitski |
Etrurski Majanski Rimski Polje urni |
| Spisak tema o brojevnim sistemima | |
| Pozicioni sistemi po bazama | |
| Dekadni (10) | |
| 2, 4, 8, 16, 32, 64 | |
| 1, 3, 6, 9, 12, 20, 24, 30, 36, 60, još… | |
Kineski brojevi su znakovi za pisanje broja u kineskom jeziku. Danas, govornici kineskog koriste tri numeričkih sistema: sveprisutni sistem arapskih brojeva, zajedno sa dvojim drevnim kineskim brojčanim sistemima.
Jedan takav sistem predstavljaju sučou brojevi ili huama sistem. Postepeno je zamjenjen sa arapskim sistemom pisanja brojeva. To je jedina preživela varijacija sistema sa štapićima za brojanje, koji je bio popularan na kineskom tržnicama, kao što su one u Hong Kongu pre 1990-tih.
Drugi kineski numerički sistem su pismeni brojevi. Još uvek je u upotrebi prilikom pisanja brojeva u dugom obliku, kao što je na čekovima za sprečavanje falsifikacije. Ovaj pismeni sistem je približan pisanju broja rečima u tekstu. Kineski karakterski sistem može biti svrstan kao deo jezika, ali i dalje se je smatran za brojčani sistem. Većina ljudi u Kini sada koriste arapski sistem, zbog praktičnosti.
Kineski pismeni numerički sistem sastoji se od kineskih karaktera koje koristi kineski pisani jezik da se može pisati izgovoreni brojevi. Slicno brojevima koji su napisani rečima (npr. „hiljadu devetsto četrdeset i pet“), nije nezavisan sustav po sebi. Budući da odražava govorni jezik, ne koristi pozicijski sistem, za razliku od arapskih brojeva.
Postoje karakteri koji predstavljaju brojeve nula do devet, te karakteri koji predstavljaju veće brojeve, kao što su desetine, stotine, hiljade itd.. Postoje dve grupe karaktera za kineske brojeve: jedan za svakodnevno pisanje i jedan za upotrebu u komercijalnim ili finansijskim kontekstima poznat kao dašjie (trad. kin. 大寫, uprošć. kin. 大写, pinjin: dàxiě). Druga vrsta je nastala jer su karakteri korišteni za pisanje brojeva geometrijski jednostavni, tako da korištenje tih brojeva ne može sprečiti falsifikovanje na isti način kao što to može pisanje brojeva rečima na našem jeziku. Falsifikator bi mogao lako promeniti svakodnevne karaktere 三十 (30) na 五千 (5000) dodavanjem samo nekoliko poteza. To je nemoguće sa finansijskim znakovima: 叁拾 (30) i 伍仟 (5000).
| Financijski | Običan | Vrednost | Pinjin | Napomena |
|---|---|---|---|---|
| 零 | 〇 | 0 | líng | 〇 je neformalan način predstavljanja nule, ali 零 je više uobičajeno, posebno u školama. |
| 壹 | 一 | 1 | yī | takođe 弌 (financijski zastarelo), može se lako manipulirati u 弍 (dva) ili 弎 (tri). |
| 貳(T) ili 贰(U) |
二 | 2 | èr | takođe 弍 (financijski zastarelo), može se lako manipulirati u 弌 (jedan) ili 弎 (tri). takođe 兩(T) ili 两(U), vidi sekciju karakteri regionalnih korištenja. |
| 叄(T) ili 叁(U) |
三 | 3 | sān | takođe 弎 (financijski zastarelo), može se lako manipulirati u 弌 (jedan) ili 弍 (dva). takođe 參(T) ili 参(U) sān. |
| 肆 | 四 | 4 | sì | |
| 伍 | 五 | 5 | wǔ | |
| 陸(T) ili 陆(U) |
六 | 6 | liù | |
| 柒 | 七 | 7 | qī | |
| 捌 | 八 | 8 | bā | |
| 玖 | 九 | 9 | jiǔ | |
| 拾 | 十 | 10 | shí | Iako neki ljudi koriste 什 kao finansijski, nije prihvatljivo jer se može promeniti u 伍 ili 仟. |
| 佰 | 百 | 100 | bǎi | |
| 仟 | 千 | 1,000 | qiān | |
| 萬 | 萬(T) ili 万(U) |
104 | wàn | Kineski brojevi se grupe na deset hiljada vidi čitanje i transkripcija brojeva odeljak u nastavku. |
| 億 | 億(T) ili 亿(U) |
108 | yì | Pogledajte veliki brojevi odeljak u nastavku. |
| Financijski | Običan | Vrednost | Pinjin | Standardna alternativa | Napomena |
|---|---|---|---|---|---|
| 么(T) or 幺(U) | 1 | yāo | 一 | Bukvalno znači „najmanji“. Upotrebljava se u kontinentalnoj Kini da se nedvosmisleno izreče „#1“ u nizu cifara (kao što su brojevi telefona i brojevi za identifikaciju). Nikada se ne koristi u brojanju ili čitanju vrednosti. U Tajvanu, koriste ga samo vojska, policija i pošta. U Hong Kongu i Makau, koristi se samo kada se komunicira u standardnom mandarinskom jeziku. | |
| 兩(T) or 两(U) | 2 | liǎng | 二 | Veoma čest alternativni način govorenja: "dva". Upotreba varira od dijalekta do dijalekta, čak i od osobe do osobe. Na primer „2222“ može se čitati kao „二千二百二十二“, „两千二百二十二“ ili čak „两千两百二十二“ u mandarinskom. Pogledajte čitanje i transkripcija brojeva odeljak u nastavku. | |
| 念 | 廿 | 20 | niàn | 二十 | Pismeni oblik još uvek se koristi da se odnosi na datume, posebno kineskih kalendarskih datuma. Govorni oblik još uvek se koristi u raznim dijalektima kineskog. Vidi čitanje i transkripcija brojeva odeljak u nastavku. 卄 je retka varijanta. |
| 卅 | 30 | sà | 三十 | Pismeni oblik još uvek se koristi za skraćene datum reference u kineskom. Na primer, pokret 30. maja (五卅运动). Govorni oblik još uvek se koristi u raznim dijalektima kineskog. Vidi čitanje i transkripcija brojeva odeljak u nastavku. | |
| 卌 | 40 | xì | 四十 | Govorni oblik još uvek se koristi u raznim dijalektima kineskog, iako vrlo retko. | |
| 皕 | 200 | bì | 二百 | Veoma retko korišten, jedan opšti primer je književni《皕宋楼》. |
Slično kao i duga i kratka skala u zapadu, za karaktere veći od broja 万 (wàn), bila su četiri sistema u antičkom i suvremenom korištenju:
| Sistem | 亿 yì |
兆 zhào |
京 jīng |
垓 gāi |
秭 zǐ |
穰 ráng |
沟 gōu |
涧 jiàn |
正 zhēng |
载 zài |
Faktor povećanja |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Alternativa | 經/经 | 杼 | 壤 | ||||||||
| 1 | 105 | 106 | 107 | 108 | 109 | 1010 | 1011 | 1012 | 1013 | 1014 | Svaki broj je 10 (十 shí) puta prijašnjeg. |
| 2 | 108 | 1012 | 1016 | 1020 | 1024 | 1028 | 1032 | 1036 | 1040 | 1044 | Svaki broj je 10,000 (万 wàn) puta prijašnjeg. |
| 3 | 108 | 1016 | 1024 | 1032 | 1040 | 1048 | 1056 | 1064 | 1072 | 1080 | Svaki broj je 108 (万万 wànwàn) puta prijašnjeg. |
| 4 | 108 | 1016 | 1032 | 1064 | 10128 | 10256 | 10512 | 101024 | 102048 | 104096 | Svaki broj je kvadrat prijašnjeg. |
Većina ljudi ne prepoznaje brojeve preko 亿 yì (108) i definicije u rečniku većih brojeva mogu biti nedosledni (osim Koreje gde 兆 zhào i 京 jīng se često koriste).
Brojevi preko 载 zài potiču iz budističkih tekstova u sanskritu, ali ti "budistički brojevi" su postali arhaizmi.
| Ime | Vrednost | Napomena |
|---|---|---|
| 極(T) or 极(U) |
1048 | |
| 恒河沙 | 1052 | Bukvalno znači „pesak Ganga“, metafora korištena u broju budističkih tekstova da izrazi količinu jednaku broju zrna peska u reci Gangi. |
| 阿僧祇 | 1056 | Od sanskrita Asaṃkhyeya |
| 那由他 | 1060 | Od sanskrita Nayuta |
| 不可思議(T) or 不可思议(U) |
1064 | Bukvalno prevedeno kao „neshvatljivo“ ili „nezamislivo“. |
| 無量(T) or 无量(U) |
1068 | Bukvalno prevedeno „bez granica“. |
| 大數(T) or 大数(U) |
1072 | Bukvalno prevedeno „veliki broj“. |
Sledeći karakteri se koriste istorijski kako bi označili mali red veličine u kineskom jeziku. Sa uvođenjem SI jedinica, neki od njih su uključene kao SI prefiks, a ostatak se ne koristi.
| Karakter | Vrednost | Napomena |
|---|---|---|
| 漠 | 10−12 | (Drevni kineski) 皮 slaže se sa SI prefiksom piko. |
| 渺 | 10−11 | (Drevni kineski) |
| 埃 | 10−10 | (Drevni kineski) |
| 尘 | 10−9 | (Drevni kineski) 奈 (T) or 纳 (U) corresponds the SI prefiksom nano. |
| 沙 | 10−8 | (Drevni kineski) |
| 纤 | 10−7 | (Drevni kineski) |
| 微 | 10−6 | još u upotrebi, slaže se sa SI prefiksom mikro. |
| 忽 | 10−5 | (Drevni kineski) |
| 丝 | 10−4 | (Drevni kineski) |
| 毫 | 1/1,000 | takođe 毛. još u upotrebi, slaže se sa SI prefiksom mili. |
| 厘 | 1/100 | takođe 釐. još u upotrebi, slaže se sa SI prefiksom centi. |
| 分 | 1/10 | još u upotrebi, slaže se sa SI prefiksom deci. |
Prevodi SI prefiksa su se nekada razlikovali od današnjih. Veći (兆, 京, 垓, 秭, 穰), i manji kineski brojevi (微, 纤, 沙, 尘, 渺) su definisani kao prevodi za SI prefikse. Na primer, 京 jīng je definisan kao giga, i 纤 xiān je definisan kao nano. Rezultiralo je stvaranjem više vrednosti za svaki broj.
U vremenu „ranog prevoda“, nastao je spor zbog vrednosti 兆. Vlada NRK je koristila dio za ovaj prevod, i definiciju džao 兆 (zhào) kao prevod za SI prefiks mega (106). (Možda vlade nije bila svesna zajedničkog korištenja 兆, i tako nisu razmotriti alternativni kineski karakter, kao što je 巨, da predstavlja mega.) Zbog toga, prevod je izazvao mnogo konfuzija.
Pored toga, Tajvanci su definisali 百万 za prevod mega. Ovaj prevod se naširoko koristi u službenim dokumentima, akademskim zajednicima, informativnim industrijama, itd. Međutim, državni emiteri ponekad koriste 兆赫 da predstavlja "megaherc".
Danas, obe vlade Narodne Republike Kine i Republike Kine (Tajvan) koriste fonetske transliteracije za SI prefikse. Međutim, te vlade su izabrali različita kineska slova za određene prefikse. Sledeća tabela navodi dva različita standarda zajedno sa početnim prevodom.
| Vrednost | Simbol | Engleski | Raniji prevod | standard NRK | standard RK |
|---|---|---|---|---|---|
| 1024 | Y | jota | 尧 yáo | 佑 yòu | |
| 1021 | Z | zeta | 泽 zé | 皆 jiē | |
| 1018 | E | eksa | 穰 ráng | 艾 ài | 艾 ài |
| 1015 | P | peta | 秭 zǐ | 拍 pāi | 拍 pāi |
| 1012 | T | tera | 垓 gāi | 太 tài | 兆 zhào |
| 109 | G | giga | 京 jīng | 吉 jí | 吉 jí |
| 106 | M | mega | 兆 zhào | 兆 zhào | 百萬 bǎiwàn |
| 103 | k | kilo | 千 qiān | 千 qiān | 千 qiān |
| 102 | h | hekto | 百 bǎi | 百 bǎi | 百 bǎi |
| 101 | da | deka | 十 shí | 十 shí | 十 shí |
| 10−1 | d | deci | 分 fēn | 分 fēn | 分 fēn |
| 10−2 | c | centi | 厘 lí | 厘 lí | 厘 lí |
| 10−3 | m | mili | 毫 háo | 毫 háo | 毫 háo |
| 10−6 | µ | mikro | 微 wēi | 微 wēi | 微 wēi |
| 10−9 | n | nano | 纤 xiān | 纳 nà | 奈 nài |
| 10−12 | p | piko | 沙 shā | 皮 pí | 皮 pí |
| 10−15 | f | femto | 尘 chén | 飞 fēi | 飛 fēi |
| 10−18 | a | ato | 渺 miǎo | 阿 à | 阿 à |
| 10−21 | z | zepto | 仄 zè | 介 jiè | |
| 10−24 | y | jokto | 幺 yāo | 攸 yōu |
Više-cifreni brojevi su stvoreni principom umnožavanja, prvo ide sama cifra (1 - 9), zatim mesto (kao što su 10 ili 100), a zatim naredna cifra.
U mandarinskom, množilac 两 (liǎng) se koristi umesto 二 (èr) za sve brojeve veće od 200 sa cifrom „2“. Upotreba obe 两 (liǎng) ili 二 (èr) su prihvatljiva za broj 200. Kada pisani u kantonskim dijalektima, 二 (yi6) se koristi da predstavi cifru „2“ za sve brojeve. U južnom minskom dijalektu iz Čaožua, 两 (no6) se koristi da predstavi cifru „2“ u svim brojevima od 200 nadalje. Ovakvo:
| Broj | Struktura | Karakteri | |||
|---|---|---|---|---|---|
| Mandarinski | Kantonski | Čaodžu | Šangajski | ||
| 60 | [6] [10] | 六十 | 六十 | 六十 | 六十 |
| 20 | [2] [10] ili [20] | 二十 | 二十 ili 廿 | 二十 | 廿 |
| 200 | [2] (èr) ili (liǎng) [100] | 二百 ili 两百 | 二百 ili 两百 | 两百 | 两百 |
| 2000 | [2] (liǎng) [1000] | 二千 ili 两千 | 二千 ili 两千 | 两千 | 两千 |
| 45 | [4] [10] [5] | 四十五 | 四十五 ili 卌五 | 四十五 | 四十五 |
| 2,362 | [2] [1,000] [3] [100] [6] [10] [2] | 两千三百六十二 | 二千三百六十二 | 两千三百六十二 | 两千三百六十二 |
Brojevi 11 do 19, vodeća cifra „jedan“ (一) je obično izostavljena. U nekim dijalektima, kao šangajski, kad postoje samo dve značajne cifre u broju, vodeći „jedan“ i prateće nule su izostavljeni. Ponekad, jedan pre „deset“ u sredini broja, kao što je 213, su izostavljeni. Tako:
| Broj | Strog putongua | Razgovorna ili dijalektna korištenja | ||
|---|---|---|---|---|
| Struktura | Karakteri | Struktura | Karakteri | |
| 14 | [10] [4] | 十四 | ||
| 12000 | [1] [10000] [2] [1000] | 一万两千 | [1] [10000] [2] ili [10000] [2] |
一万二 ili 万二 |
| 114 | [1] [100] [1] [10] [4] | 一百一十四 | [1] [100] [10] [4] | 一百十四 |
| 1158 | [1] [1000] [1] [100] [5] [10] [8] | 一千一百五十八 | Vidi napomenu 1 ispod | |
Napomene:
- Ništa nije ikad izostavljeno u velikim i još komplikovanijim brojevima, kao što su ovi.
U nekim starijim tekstovima kao što je Protestantska Biblija ili u poetskom stilu, brojevi kao 114 mogu biti napisani kao [100] [10] [4] (百十四).
Za brojeve veće od mirijade, isti sistem grupisanja se koristi odnosi na našem jeziku, osim u grupama od četiri mesta (mirijada) nego u grupama od tri (hiljada). Zato je prikladnije da se razmišlja o brojevima kao u grupama od četiri, tako 1.234.567.890, se raspredi ovde kao 12.3456.7890. Veći od mirijade, svaki broj je, dakle, četiri nula duži od onog pre njega, tako 10000 × wàn (万) = yì (亿). Ako je jedan od brojeva između 10 i 19, prva "jedinica" je izostavljena. Dakle (brojevi u zagradama pokazuju da je broj napisan kao jedan broj, nego proširen):
| Broj | Struktura | Karakteri |
|---|---|---|
| 12,345,678,902,345 (12,3456,7890,2345) |
(12) [1,0000,0000,0000] (3456) [1,0000,0000] (7890) [1,0000] (2345) | 十二万三千四百五十六亿七千八百九十万两千三百四十五 |
Unutrašnje nule pre položaja cifre jedinice (kao u 1002) moraju biti izričito napisani. Razlog za to je da su prateće nule (kao u 1200) često izostavljene u pisanju, tako dolazi do dvosmislenosti. Jedna nula je dovoljna da reši dvosmislenosti. Kad je nula pre cifre osim cifre jedinice, izričita nula nije nejasna i stoga nije obavezna, ali je poželjna. Tako:
| Broj | Struktura | Karakteri |
|---|---|---|
| 205 | [2] [100] [0] [5] | 二百〇五 |
| 100,004 (10,0004) |
[10] [10,000] [0] [4] | 十万〇四 |
| 10,050,026 (1005,0026) |
(1005) [10,000] (26) ili (1005) [10,000] (026) |
一千〇五万〇二十六 ili 一千〇五万二十六 |
Pri beleženju razlomka, prvo se piše imenilac, sledi ga 分之 („delovi“), a zatim brojilac. To je suprotno od našeg jezika, gde prvo ide brojilac. Svaka polovina razlomka je takođe napisana kao celi broj. Mešoviti brojevi su napisani sa celim brojem na prvom mestu, a sledi ga 又 („ponovo“), a zatim deo razlomka.
| Razlomak | Struktura | Karakteri |
|---|---|---|
| 2/3 | [3] [delovi] [2] | 三分之二 |
| 15/32 | [3] [10] [2] [delovi] [10] [5] | 三十二分之十五 |
| 1/3000 | [3] [1000] [delovi] [1] | 三千分之一 |
| 3 5/6 | [3] [ponovo] [6] [delovi] [5] | 三又六分之五 |
Procenti su stvoreni na sličan način, koristeći 百 (100) kao imenilac. Cifra 一 (jedan) pre 百 je izostavljena.
| Procent | Struktura | Karakteri |
|---|---|---|
| 25% | [100] [delovi] [2] [10] [5] | 百分之二十五 |
| 110% | [100] [delovi] [1] [100] [1] [10] | 百分之一百一十 |
Decimalni brojevi su stvoreno prvo pisanjem celine, a zatim umetanje 點 (tradicionalni) ili 点 (uprošćeno) („tačka“), te konačno decimalni izraz. Decimalni izraz je pisan koristeći samo cifre za 0 - 9, bez reči za umnožavanje.
| Decimalni izraz | Struktura | Karakteri |
|---|---|---|
| 16.98 | [10] [6] [tačka] [9] [8] | 一十六点九八 |
| 12345.6789 | [1] [10000] [2] [1000] [3] [100] [4] [10] [5] [tačka] [6] [7] [8] [9] | 一万两千三百四十五点六七八九 |
| 75.4025 | [7] [10] [5] [tačka] [4] [0] [2] [5] | 七十五点四〇二五 |
| 0.1 | [0] [tačka] [1] | 〇点一 |
Redni brojevi su stvoreni dodavanjem 第 („red“) pre broja.
| Redni broj | Struktura | Karakteri |
|---|---|---|
| 1st | [red] [1] | 第一 |
| 2nd | [red] [2] | 第二 |
| 82nd | [red] [8] [10] [2] | 第八十二 |
Negativni brojevi se stvaraju dodavanjem 負 (tradicionalni) ili 负 (uprošćeno) („negativno“) pre broja.
| Broj | Struktura | Karakteri |
|---|---|---|
| -1158 | [negativno] [1] [1000] [1] [100] [5] [10] [8] | 负一千一百五十八 |
| -3 5/6 | [negativno] [3] [ponovo] [6] [delovi] [5] | 负三又六分之五 |
| -75.4025 | [negativno] [7] [10] [5] [tačka] [4] [0] [2] [5] | 负七十五点四〇二五 |